Simptomi COVID-19 iz dana u dan-VIDEO

Izvor: Nacionalna geografija. Preuzeto sa kanala Science Insider.

Korona virus

Poštovani pratioci bloga,

U vezi sa proglašenjem pandemije korona virusa u svetu i uvođenjem vanrednog stanja u Republici Srbiji predstavljam nekoliko činjenica vezanih za ovaj virus.

Virusi korona su grupa virusa koji uzrokuju respiratorne i crevne bolesti kod sisara i ptica. Kod ljudi, virusi izazivaju respiratorne infekcije, poput prehlade koje su obično blage. Ređi oblici kao što su SARS i MERS kao i novi virus korona (koji je uzrokovao epidemiju virusa korona u Vuhanu 2019/2020) mogu imati smrtonosne posledice. Kod goveda i svinja, virusi korona izazivaju dijareju, a kod kokoši uzrokuju bolest gornjih disajnih puteva. Za sada ne postoje vakcine ili antivirusni lekovi koji su odobreni radi sprečavanja ili lečenja ovog virusa.

Virusi korona su virusi porodice Coronaviridae, potporodice Orthocoronavirinae  i reda Nidovirales. Imaju jednolančani RNK genom koji je obavijen kapsidom spiralne simetrije. Veličina genoma je između 26 i 32 kilobaze i jedna je od najvećih za neki RNK virus. Pojam „virus korona” potiče od latinske reči corona, sa značenjem „kruna”, a odnosi se na osobeni izgled čestica virusa pod elektronskim mikroskopom: na površini imaju proteinske izrasline zbog kojih podsećaju na kraljevsku krunu.

Novi korona virus (SARS-CoV-2), prethodno poznat kao 2019-nCoV je specifičan i lako se širi među ljudskom populacijom jer ima dug period inkubacije koji može da iznosi čak 10 do 15 dana. U tom periodu zaražena osoba ne oseća simptome bolesti i može virus preneti velikom broju ljudi sa kojima je u kontaktu.

Simptomi novog korona virusa

Zahvaljujući naučnicima iz Kine, Veiju Guanu i autorima, u jednom od najboljih medicinskih časopisa na svetu „The New England Journal of Medicine“ 28. februara 2020. objavljena je analiza kliničkih karakteristika infekcije kornavirusom (Guan WJ et al, China Medical Treatment Expert Group for Covid-19. Clinical Characteristics of Coronavirus Disease 2019 in China. N Engl J Med. 2020 Feb 28.)

Od decembra 2019. godine, kada se u Vuhanu, gradu sa 11,8 miliona stanovnika pojavila bolest korona virusa, ona se brzo proširila  po celoj Kini i svetu. Bolest su zvanično nazvali koronavirusna bolest 2019. odnosno Covid-19, a virus SARS-CoV-2 (engl. Severe Acute Respiratory Syndrome Coronavirus 2).

Analizirano je 1.099 pacijenata sa laboratorijski potvrđenim Covid-19 virusom iz 552 bolnice u 30 provincija Kine do 29. januara 2020. godine. Prosečna starost pacijenata je bila 47 godina, a 41,9% pacijenata je bilo ženskog pola,  a najveći broj su bili nepušači (85,4%).

Ozbiljna klinička slika bila je kod 67 pacijenata (6,1%), uključujući 5,0% koji su primljeni na intenzivnu negu,  a 2,3% su bili podvrgnuti invazivnoj mehaničkoj ventilaciji i 1,4% je umrlo.

Samo 1,9% pacijenata imalo je istoriju direktnog kontakta sa divljim životinjama. Među nerezidentima Vuhana, 72,3% je imalo kontakt sa stanovnicima Vuhan, uključujući 31,3% koji su bili u turističkoj poseti. 

Najčešći simptomi bili su groznica (43,8% pri prijemu i 88,7% tokom hospitalizacije) i kašalj (67,8%). Proliv je bio neuobičajen (3,8%). Činjenica da je kijavicu imalo nešto manje od 5% bolesnika, govori o različitoj kliničkoj slici u odnosu na klasični grip.

Najveći broj obolelih nije imao prethodnu bolest, dok su povišen krvni pritisak, dijabetes i bolest krvnih sudova bili najčešća patologija kod odraslih.

Prosečan inkubacioni period bio je 4 dana (raspon, 2 do 7 dana). 

Po prijemu, nalaz mlečnog stakla (engl. ground-glass opacity) bio je najčešći radiološki nalaz kompjuterizovanoj tomografiji grudi (56,4%). Nalaz bez radiografskih ili CT abnormalnosti je pronađen kod 157 od 877 pacijenata (17,9%) sa blagom kliničkom slikom i kod 5 od 173 pacijenta (2,9%) sa teškom bolešću.

Limfocitopenija je bila prisutna kod 83,2% pacijenata na prijemu, dok je od biohemijskih nalaza značajnije bio povišen C reaktivni protein (60,7%), d-dimer (46,4%) i laktat dehidrogenaza (41%). 

Većina pacijenata (58.0%) primila je intravensku antibiotsku terapiju, zatim 35,8% pacijenata terapiju oseltamivirom (Tamiflu), 41,3% kiseoničku terapiju, a mehanička ventilacija je primenjena kod 6,1% pacijenata. Sistemski glukokortikoidi su dati kod 204 pacijenta (18,6%).

Srednje trajanje hospitalizacije bilo je 12 dana.

Iako su sami autori rekli da je studija imala određena ograničenja, zbog nekompletne dokumentacije, nepotpunog medicinskog testiranja i laboratorijske dijagnostike, njihov rad je izuzetno važan jer lekarima širom sveta daje podatke sa kakvom se bolešću suočavaju, kakva je klinička slika, tok i ishod bolesti. A hiljada laika na društvenim mrežama su dobili priliku da prenesu bar nešto tačno, što je ma koliko uznemirujuće važno, jer je istinito.

Naš mozak se „ispira“ tokom sna

Možda to niste znali, ali naš organizam svake noći ispira naš mozak…

Prema najnovijem istraživanju, tokom noći kroz naš mozak teku talasi cerebrospinalne tečnosti, ritmički pulsirajući dok mi spavamo i uklanjaju štetne toksine.

Cerebrospinalna tečnost ispunjava prostore u mozgu i kičmenoj moždini i štiti ih od direktnog dodira s lobanjom oko mozga.

„Već neko vreme znamo da u neuronima postoje talasi električnih aktivnosti. Međutim, tek smo sada uočili talase u cerebrospinalnoj tečnosti“, rekla je neuronaučnica Lora Lusi sa Bostonskog univerziteta.

sleepwaves_lewis__001 from Boston University on Vimeo.

S obzirom na to da tokom procesa starenja opada spora frekvencija moždanih talasa, ova najnovija studija mogla bi pomoći pri istraživanju problema povezanih sa starenjem, zajedno sa specifičnim poremećajima karakterističnim za starije doba.

Prvi direktni dokaz postojanja neandertalaca na teritoriji Srbije

Srpsko-kanadski tim utvrdio je prvi nalaz prisustva neandertalaca na teritoriji Srbije, a otkriće je objavljeno u prestižnom naučnom časopisu „Journal of Human Evolution“, saopštio je Filozofski fakultet u Beogradu.

„Gornji kutnjak iz pećine Pešturina u Jelašničkoj klisuri predstavlja prvi pouzdano identifikovani fosil neandertalca sa teritorije Srbije. Rezultati detaljne analize ovog fosila objavljeni su danas u časopisu ‘Journal of Human Evolution'“, kaže se u saopštenju. Ove rezultate je saopštio međunarodni naučni tim koji čine Predrag Radović iz Narodnog muzeja u Kraljevu, Džošua Lindal i prof. Mirjana Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu (Kanada), i profesor Dušan Mihailović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Neandertalci su naseljavali Evropu i deo Azije u peruiodu između 400000 i 40000 godinna. Genetičke studije objavljene tokom poslednjih desetak godina pokazale su da su se neandertalci ukrštali sa anatomski modernim Homo sapiensom. Prisustvo neandertalaca na teritoriji Srbije još odranije je pretpostavljano na osnovu ostataka materijalne kulture, a nalaz iz Pešturine predstavlja prvi direktni dokaz tog prisustva, navedeno je u saopštenju.

Pronađen puž star 99 miliona godina

Naučnici su otkrili fosil puža star 99 miliona godina, a ovaj primerak pronađen je u komadu ćilibara u Burmi, piše „Nacionalna geografija“.

Reč je o jednom od najznačajnijih otkrića u paleontologiji, jer se u fosilnom obliku sačuvalo meko tkivo životinje, što predstavlja izuzetnu, prenosi Fonet. Od mekog tkiva sačuvani su glava, stopalo i pipci u fosilizovanom komadu 99 miliona godina starog ćilibara.
Iako je primerak manji od 0,5 centimetara, za naučnike pruža neverovatan uvid u živote tih neprimetnih bića iz vremena dinosaurusa, tvrde iz magazina Nacionalna geografija.  Naučnica Lida Ksing sa kineskog Univerziteta za geonauke u Pekingu istakla je da je par pipaka oko puža sačuvan netaknut u ćilibaru.

Zašto je ljudski mozak toliko veliki?

Ljudski mozak je nesrazmerno veliki. I dok to nesporno donosi određene intelektualne prednosti, „održavanje“ velikog mozga je skupo jer zahteva petinu telesne energije.

Naučnike to dugo zbunjuje. Dok se velika većina organizama razvija sa malim mozgom ili čak i bez njega, ljudi su odlučili da delimično žrtvuju telesni rast kako bi dobili više cerebralnog kapaciteta. Sada je napokon otkriveno zašto je to tako. Ljudski mozak, sugerišu naučnici, proširio se uglavnom kao odgovor na stres koji je našu vrstu u njenim počecima prisiljavao na inovativna rešenja u potrazi za hranom i skloništem i na prenošenje naučenih lekcija potomcima.

Škotski naučnici su, u časopisu Nature, objavili rad koji je dovodi u pitanje popularnu teoriju da se naš misleći organ razvio pošto su društvene interakcije među ljudima postajale sve složenije. Oni misle da je zapravo suprotno. „Naši rezultati su intrigantni jer sugerišu da su neki aspekti složenijih društvenih odnosa verovatnije posledica, a ne uzrok velikog mozga“, rekao je jedan od autora istraživanja Mauricio Gonzales – Forero sa škotskog univerziteta Sent Endrijus. „Njegova veličina je verovatno proizašla iz rešavanja problema na koje su ljudi nailazili u prirodi, a ne iz izgradnje društva“, dodao je on.

Mozak modernog čoveka tri puta je veći od onog kojim se dičio naš majmunoliki predak – australopitekus. Ali „hranjenje“ tako velikog mozga ljude je koštalo sporog telesnog rasta u detinjstvu. Ljudski potomci, naime, mnogo su duže zavisni od svojih roditelja i mnogo su ranjiviji nego što je to slučaj sa drugim životinjama.

Veza između veličine mozga i kulture

Ranija istraživanja otkrila su vezu između veličine mozga vrsta i složenih socijalnih struktura, koje se opisuju i kao „kultura“. Ali nijedna do sada nije uspela da zaključi da li su ti činioci podstakli rast mozga ili su bili njihova posledica.

Škotski naučnici su razvili matematički model kojim su nastojali da utvrde imaju li ekološki i društveni problemi merljivi uticaj na razvoj mozga i ako imaju, koliko. Modeli „mozgova“ bili su suočeni sa ekološkim izazovima, poput pronalaska lovine na teškom terenu i u lošim vremenskim uslovima, čuvanja hrane od kvarenja na vrućini ili skladištenja vode za vreme suše. Pred modele su bili postavljeni i razni društveni izazovi kako bi se ispitalo koliko saradnja i kompetitivnost utiču na razvoj mozga. Zanimljivo, saradnja je bila povezana sa smanjenjem veličine mozga, kažu naučnici, verovatno zato što su pojedinci mogli da se oslone na zajedničke resurse i da uštede energiju. „Po našim rezultatima, teški ekološki problemi izazivali su širenje mozga, a društveni zahtevi nisu“, rekao je Gonzales – Forero.

Ali budući da i druge vrste nailaze na izazove u prirodi, zašto je onda ljudski mozak jedini tako porastao? To je verovatno zbog kulture, odnosno sposobnosti da veštine nauče od drugih, umesto da sve otkrivaju sami. „Zbog toga, naša studija sugeriše da je interakcija teških problema u prirodi i kulture zaslužna za ovakvu veličinu mozga“, naglasio je Gonzales – Forero.

Kako je nauka dobra kada se koristi mobilni telefon, a ovamo tvrde da je Zemlja ravna ploča!

Istorijski podvig Ilona Maska, odnosno njegove kompanije Spejs X, koja je u svemir poslala automobil marke Tesla raketom “Falkon Hevi” koja može da prenese dvostruko veći teret od svake druge, bila je glavna vest svetskih medija prošle nedelje. Da li će Ilon Mask zainteresovati mlađu generaciju za nauku, ali i kako opravdati zabrinjavajuće veliki broj teoretičara zavera u Srbiji, za B92 govori fizičar doc dr Boža Nikolić sa Fizičkog fakulteta.

   O značaju misije “Falkon Hevi” nema sumnje. A nema ni sumnje da je to pre svega uspešna reklama za kompaniju Ilona Maska, što je, prema mišljenju dr Nikolića, bio i prevashodni cilj celog događaja.
“Ovaj čin je značajn za nauku zbog toga što je praktično pokazano da efikasnije gorivo može da omogući slanje većeg tereta u orbitu oko Zemlje. To bi značilo da se sa manje letova mogu preneti delovi za buduće orbitalne stanice, teleskope i slično, što bi u zbiru pojeftinilo buduće svemirske projekte. Sa druge strane ovaj poduhvat pokazuje i da privatni kapital može biti značajno uložen u nauku i razvoj tehnologije, a da to ne budu samo visokokomercijalni projekti”, kaže dr Nikolić za B92.
Dilema je šta je najznačajnije u čitavoj priči – Tesla automobil u svemiru ili povratak dve od tri rakete na Zemlju?
“Tesla (automobil) u svemiru i nije neka vest. Vest je masa automobila koji je stigao u orbitu. Ali činjenica da su se vratile rakete, uspešno, jeste značajna informacija. Ako je sve priprema za buduće letove sa ljudskom posadom onda je i te kako važno da ljude bezbedno vratite. Zbog toga i ne čudi što kompanija insistira na ovako skrojenim vestima. Komercijalni letovi u svemir će se odvijati u vrlo bliskoj budućnosti. To može da bude i dobar izvor prihoda za Nasu, evropsku svemirsku agenciju, rusku, kinesku, indijsku… Spojite lepo i korisno, i ako je spoj dobar, eto i više letova u svemir sa naučnim ciljevima.”
Ipak, zabrinjavajući je bio broj komentatora koji su smatrali da je čitav događaj insceniran u holivudskom studiju, te da je tako nešto potpuno nemoguće. Komentari poput “prodavac magle”, ”manipulator ljudskog mozga” i slično, bili su samo od nekih.
“Meni je jedino zabrinjavajuća pažnja koja je data ovakvim komentarima. Zašto uvek pravimo besplatnu reklamu ovakvim ‘filozofima’? Uvek će biti onih koji sumnjaju, koji misle da su prevareni. Sumnja je sama po sebi neophodna kao početak bilo kakve kreacije, naučne, umetničke… Problem je onaj nastavak. Ako sve ostane na sumnji, i samo se jedan šablon zameni drugim, onda nema neke vajde.”
Zašto su ljudi u Srbiji skloni verovanju u teorije zavere, posebno kada je nauka, koja je pritom dokaziva, u pitanju?
“Nije to srpska endemska bolest. U tome smo vrlo moderni i napredni i pratimo svetske trendove iz najrazvijenih zemalja. Mi, na sreću, još uvek živimo u zemlji u kojoj nije moguće da raznorazne verske sekte ili sumnjiva udruženja građana utiču na programe predmeta u školama. Svuda u svetu su ljudi skloni da prihvate jednostavna objašnjenja za stvari koje dobro ne razumeju. Teže im je da prihvate da nešto ne razumeju, i da bi razumeli moraju da ulože određeni trud, nego da prihvate naizgled logično objašnjenje oko koga ne moraju da se trude da shvate. Linija manjeg otpora. Uostalom, na tome se bazira i čitav marketing i politički uticaj na široke narodne mase, samo što je u tim oblastima olako prihvatanje informacija bez razmišljanja vrlo poželjno i prihvaćeno kao normalno.“

   Drugi važan razlog za popularnost ovakvih teorija zavere je u obrazovanju, onakvom kakvo jeste u skoro celom svetu, dodaje dr Nikolić.

“Osnove prirodnih nauka su odavno van svakog skupa znanja koji nazivamo opštim obrazovanjem. U takvoj civilizaciji lako prolaze bilo kakve ‘alternativne’ ideje. Zato je moguće da vrlo obrazovani ljude brane neznalice time da svako ima pravo na svoj pogled na svet. Ali sloboda govora podrazumeva i odgovornost za izgovoreno. Ako neko govori besmislice onda mora da podnese da to neko i nazove besmislicama. O problemu obrazovanja i mestu prirodnih nauka u njemu je još sedamdesetih godina prošlog veka govorio i pisao znameniti Karl Sagan, ali nije uspeo da proizvede neku značajnu reakciju. Evo ilustracije, zamislite neku lepu žurku. Na žurci dva fizičara raspravljaju o teoriji struna. Prilazi im profesor istorije i kada čuje o čemu razgovaraju, samo se nasmeje i kaže: ‘Izvinite, nikada nisam bio dobar sa brojevima’. Okrene se i ode. Svi će reagovati kao na duhovitu opasku. Zašto bi vrhnski intelektualac znao bilo šta o matematici, fizici, biologiji… Zamislite sada obrnutu situaciju, dva profesora književnosti razgovaraju o novoj knjizi poznatog pisca, prilazi im fizičar, i kada čuje o čemu razgovaraju kaže: ‘Izvinite, nikada nisam bio dobar sa padežima’. Svi će se okrenuti, zabezeknuti i tretirati ti ga kao velikog primitivca. Zar ne?”

Međutim, druga vrsta “nevernika” su svakako “ravnozemljaši”. Kako uopšte ljudima koji u 21. veku smatraju da je Zemlja ravna dokazati da nije?

“Ne bih ih zvao nevernicima. Nije pitanje da li verujete ili ne da je Zemlja ovakva ili onakva. Pitanje je: da li znate kakvog je oblika Zemlja? Dakle, u pitanju su neznalice. Sve je moguće u 21. veku. Vlada ogromno zagađenje i prenaseljenost informacijama. U toj poplavi je teško glavu održati bistrom. Svaka informacija koja deluje logično može mnogo da poremeti nesigurnu glavu. To je sve normalno. Ono što nije normalno je insistiranje da se svaka zabluda i neznanje tretiraju kao pogled na svet. Dokazi o obliku Zemlje su mnogobrojni i svako može da izvede čitav niz ogleda i da o rezultatima razmišlja. To je najbolji put, kao i za svako drugo učenje. Koga zanima može da razmisli, na primer, o tome zašto putanje ptica selica izgledaju tako kako izgledaju? Ako tvrdite da je Zemlja ravna, onda ptice apsolutno neracionalno troše svoju energiju da bi stigle na odredište. U životinjskom svetu nema vrste koja se rasipa energijom. Čovek jedini ima tu privilegiju. Pa šta onda rade te ptice? Važno je da se istakne da Zemlja nije okrugla zato što to neko kaže, već zato što je to objektivna, proveriva činjenica. Proučavanjem neke nauke učimo načine kako da određene ideje i teorije proverimo i shvatimo šta je objektivna činjenica a šta je samo model koji tek treba da se proveri”, kaže on.

A ”argumentima” onih koji su ubeđeni da žive na ravnoj Zemlji dr Nikolić se ne bi previše bavio.

“Ima tu svašta, od negiranja kompletne fizike, do vrlo visprenih zapažanja koja nije tako lako opovrgnuti. Zanimljivo je da ako tvrdite da je Zemlja ravna, onda da biste druge pojave mogli da objasnite morate da smislite skoro kompletnu novu fiziku. Recimo, sa gravitacijom nešto debelo nije u redu ako je Zemlja ravna. Uz malo truda morate da oborite skoro kompletnu fiziku da bi se održao vaš model! Zaključak je da možda fizika stvarno nije dobra, ali sve to lepo pokažete i dok se vozite do kuće automobilom i vesti o vašem otkriću javljate drugarima mobilnim telefonom, ni za trenutak se ne zapitate, a kako te sprave rade? Kako je fizika dobra kad vam zatreba automobil, telefon i skoro sve što koristite od uređaja, a nije dobra kada treba da odbranite model o obliku Zemlje?”

   Srećom, teoretičari zavera i “ravnozemljašli” su ipak u manjini. Lepa vest je da se nakon lansiranja “falkon hevija” nauka zasigurno vratila “u modu”.

”Ovakvi projekti mogu malo da zainteresuju mlade ljude za nauku, ali ne očekujem neki veliki pomak. Vreme se promenilo. Šestdesetih godina je uticaj koji je svemirski program SAD i SSSR-a imao na odnos ljudi prema nauci bio ogroman, i to ne samo u te dve moćne zemlje. Ali tada nismo bili prenaseljeni informacijama. Možda bi veliki uticaj imao let na Mars sa ljudskom posadom, uspostavljanje komunikacije sa nekom vanzemaljskom civilizacijom ili bar dokaz da nismo sami, neka potpuno nova tehnologija koja bi značajno promenila uslove u kojima živimo, multinacionalni svemirski projekat zaštite planete od meteorskih udara, bolji i jevtiniji lekovi za najteže bolesti…”, zaključuje dr Nikolić a prenosi B92.

Veliki koralni greben je ugroženiji nego ikada pre

Australijski Veliki koralni greben je, usled klimatskih promena, ugroženiji nego što se mislilo, saopštili su naučnici. Porast temperature vode u martu i aprilu izazvao je najgoru dosad zabeleženu epizodu „izbeljivanja“ grebena, koji se prostire na 2.300 kilometara.

Prema ranijim procenama, mislilo se da je 22 odsto korala kod površine vode uništeno 2016. godine, ali je sada ta procena revidirana na 29 odsto.  Situacija bi mogla dodatno da se pogorša posle najnovije epizode beljenja koja je u toku. Preterana toplota ugrožava korale koji zbog toga blede i postaju podložni bolestima. Naučnici navode da je u pitanju četvrta takva epizoda, posle onih koje su zabeležene 1998, 2002. i 2016. godine. Veliki koralni greben je od 1981. godine na Listi svetske baštine Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO). Nalazi se i na Listi izuzetno ugroženih područja svetske baštine.

Proces koji je usporio evoluciju na Zemlji za čak dve milijarde godina

Istraživači sa Univerziteta u Ekseteru objavili su članak u časopisu Nature Communications u kojem su objasnili kako je jedna prirodna pojava usporila porast količine kiseonika, a time i razvoj višećelijskih organizama za čak dve milijarde godina.

Mnogo pre kambrijumske eksplozije, koja je pre skoro 550 miliona godina iznedrila mnoge tipove organizama koji danas postoje, prvi organizmi koji su živeli na Zemlji bili su jednoćelijski i anaerobni, što znači da nisu koristili kiseonik, gas kojeg je tada u atmosferi bilo samo u tragovima.

Pre oko dve i po milijarde godina cijanobakterije su bili jednoćelijski organizmi koji su obavljali fotosintezu, oslobađajući kiseonik koji se počeo akumulirati u atmosferi. U roku od par stotina miliona godina, nivo kiseonika u atmosferi bio je oko deset puta niži nego danas–nedovoljno za evoluciju aerobnih organizama, ali dovoljno da izumru mnoge vrste bakterija za koje je kiseonik bio toksičan.  Nakon tzv. „velikog oksidativnog izumiranja“, desilo se nešto što je naučnicima dugo predstavljalo potpunu misteriju. Nivo kiseonika je prestao da raste, ostavši gotovo dve milijarde godina na nivou oko deset puta manjem nego danas, iako su cijanobakterije nastavile da ga produkuju nesmanjenim intenzitetom.

Kako u svom radu navode profesori Tim Lenton i Stjuart Dejns sa Univerziteta u Ekseteru, rast nivoa kiseonika je sprečila slučajna nova povratna sprega. Naime, stalne tektonske promene izgurale su na Zemljinu površinu organski materijal koji se, umiranjem jednoćelijskih organizama, taložio u sedimentima na dnu okeana. Ovaj organski materijal, koji je prvi put bio izložen Zemljinoj atmosferi, reagovao je sa kiseonikom i „zarobljavao“ ga. Pošto su cijanobakterije i drugi organizmi umiranjem stalno proizvodili nov organski materijal, nastao je ekvilibrijum tokom kojeg je nivo kiseonika ostao manje-više nepromenjen čak dve milijarde godina.

Situacija se promenila tek evolucijom prvih biljaka, kada intenzitet fotosinteze naglo raste, a atmosfera se zasićuje kiseonikom. Do novog i do dan-danas konačnog ekvilibrijuma dolazi posle kambrijumske eksplozije, kada se razvijaju organizmi koji, da bi preživeli, počinju da troše kiseonik, a sa aerobnom respiracijom i intenzivnijim metabolizmom dolazi do razvića brojnih organizama u vremenu koje je poznato kao Kambrijumska eksplozija.

Čudo prirode koje krije ključ porekla života na Zemlji

U blizini najzapadnijeg dela Australije nalazi se bazen Hamelin koji otvara nove poglede na poreklo života na Zemlji. U svojim toplim vodama negovao je život još u vreme kada su se pojavili prvi kontinenti.

Upravo u ovakvim uslovima javili su se prvi živi organizmi i naučnici veruju da će proučavanjem ovog jedinstvenog mesta doći do odgovora o poreklu života na našoj planeti. U Hamelinu se nalazi i najveća kolekcija aktivnih stromatolita – kamenih stubova pseka i kalcijum karbonata “zalepljenih” biološkim “lepkom” koji za sobom ostavljaju bakterije. Ti mikroorganizi transformisali su planetu u svet bogat kiseonikom. Stromatoliti pokazuju da je taj proces otpočeo pre najmanje 3,7 milijardi godina, a sve do pre 1,25 milijardi godina bakterije koje su ih napravile, bile su dominantni oblik života na Zemlji.

Reč je o organizmima koji pripadaju familiji modro-zelenih algi (Cianobacteria), grupe stvorenja koja uopšte nisu alge, već prokariote koje obavljaju proces fotosinteze. Prema postojećim naučnim teorijama, ove bakterije ili njihovi preci, ostavile su u amanet budućim generacijama živog sveta gene za regulisanje fotosinteze. Ti vodeni organizmi evoluirali su u biljke kakve danas naseljavaju tlo i morsko dno. Naučnici su dugo verovali da su ove bakterije posejale i seme sopstvenog uništenja. Pošto su navikle na paklene uslove kakvi su vladali Zemljom u doba kada je atmosfera bila prezasićena ugljen dioksidom, nisu mogle da se prilagode na raj kakve su same stvorile (prisustvo kiseonika) i delovalo je da su potpuno su iščezle. Međutim, 1956. naftna kompanija koja je istraživala dno Hamelina pronašla je žive bakterije. Od tada su pronađene na još nekoliko mesta na svetu, ali je ovo mesto najvažnije, jer u njemu leži više aktivnih stromatolita nego na bilo kojoj drugoj lokaciji – oko 100 miliona stubova od kojih svaki raste po oko jedan milimetar godišnje.

“To je najveća kolekcija stromatolita na svetu”, kaže Erika Susari, geolog i stručnjak za stromatolite iz Bush Heritage u Australiji. “To je jedino mesto na svetu koje nam pruža uvid u rani život na Zemlji u tim razmerama”. Susari kaže da su bakterije koje grade stromatolite u Hamelinu iste kao one koje su bile aktivne pre 3,7 milijardi godina. “Osamdeset odsto istorije života na Zemlji činili su stromatoliti – za to vreme one su bile kraljevi živog sveta”, kaže Susari.

Ekstremna priroda bazena – visok salinitet, jake plime i velike varijacije temperature – omogućava ovim bakterijama da i dalje žive. Ipak, zašto tako napreduju ovde i na jako malo drugih mesta na Zemlji, pitanje je na koji tek treba naći odgovor.